Kustoska izjava

Ponovo smo prepušteni*e sebi samima. U starom, novom, neprekidno hladnom svetu. Primorani*e da navigiramo kroz eskalaciju imperijalnih pretenzija i njihovih rastućih nuklearnih tenzija. Svet se polarizuje na prijatelji*ce ili neprijatelji*ce, gde isključivo saveznici*e imaju čast da budu eksploatisani*e. Neprijatelji*ce su sigurni*e(?).

Pre rekonfiguracije, lanci snabdevanja su morali u potpunosti biti mapirani. Nestašice su ukazivale na rizične (globalne) zavisnosti od resursa, a besprekorno snabdevanje moćnika moralo je da bude obnovljeno i legalizovano. Propisi vlada su diverzifikovali dobavljač*ice od poverenja, ali o čijem trošku? Čija energija obezbeđuje preuređenu bezbednost? (Ne)građan*ke pokrivaju ideološko razdvajanje lanaca eksploatacije koje održava globalna većina na sopstvenu štetu. Bez pristanka gubimo kontrolu nad (sopstvenom) energijom. Baš ništa ne moramo učiniti, da bismo se smatrali*e odgovornima. Postavljen je hitan zahtev da se odredimo, dok smo istovremeno (nevoljno) uronjeni*e u globalna prestrojavanja svakim svojim potezom.